Објављено Категорије Представе, Репертоар

ЖЕНИДБА

IMG_4319_847IMG_4293_847IMG_4292_847

(по тексту Николаја Васиљевича Гогоља)
Сезона 63. 2015/16.

Редитељ: Снежана Удицки
Сценографија и графички дизајн: Владимир Вања Влачина
Превод: Кирил Тарановски
Лектор: Соња Ећим Грбић
Драматург: Дарко Цвијетић
Костимограф: Јелена Карановић – Видовић
Музика: Небојша Алексић
Сценски покрет: Слободан Перишић

ИГРАЈУ:

ИВА ФОМИЧ КОЧКАРЈОВ, писац – НУСМИР МУХАРЕМОВИЋ к.г.
АГАФЈА ТИХОНОВНА, трговчева кћи, невјеста – ТАТЈАНА БИЊАШ
ИВАН КУЗМИЧ ПОТКОЉOСИН, чиновник седме класе, ДВОРСКИ САВЈЕТНИК –
СИНИША ВУЧИЋЕВИЋ
АРИНА ПАНТЕЉЕЈМОНОВНА, Агафјина тетка – МИРЕЛА ПРЕДОЈЕВИЋ
ФЈОКЛА ИВАНОВНА, проводаџика – ЕНА РАДОВАНОВИЋ
ИВАН ПАВЛОВИЧ КАЈГАНА, економ у неком надлештву – ДЕАН БАТОЗ
БАЛТАЗАР БАЛТАЗАРОВИЧ ЖЕВАКИН, пензионисани морнарички поручник – СРЂАН КЊЕГИЊИЋ
НИКАНОР ИВАНОВИЧ АНУЧКИН, бивши пјешадијски официр – ВЕДРАН МАРЧЕТА
СТЈЕПАН, слуга Поткољoсина – БОРИС ТОМИЋ
ДУЊАШКА, кућна помоћница – МАЈА БРДАР

Техничка реализација:

Шеф технике и мајстор сцене: Миленко Билбија
Инспицијент: Дубравко Вукадиновић
Суфлер: Зорица Јојић
Гардеробер: Мира Сантрач
Реквизитер: Миленко Билбија
Мајстор свјетла: Горан Шобот
Мајстор тона: Младен Влачина
Мајстор сцене: Милан Кешин

РИЈЕЧ РЕДИТЕЉА:

Драма “Женидба” Н.В. Гогоља, написана пре скоро двесто година, тематски је сигурно представљала одређену врсту авангарде у својој епохи, а разлог зашто данас постављамо Гогољево дело покушали смо да нађемо у актуелном проблему све већег броја младих људи који желе да имају породицу, али то не реализују из бројних разлога.
Један од њих је што брак одузима у извесној мери индивидуалност, слободу, интегритет, јер уласком у брачну заједницу морамо да се прилагођавамо другом, да пристајемо на компромисе и мењамо неке устаљене животне навике у којима уживамо. Такође, присутно је све веће одсуство зрелости, а све већа потреба да живимо „слободно”, што може бити тумачено на више начина, али најчешће као избегавање преузимања елементарне одговорности везане за брак и породицу. Данас значај брака постаје више друштвена конвенција, а занемарује се суштина.
С друге стране, савремен начин живота који је све бржи и у коме све мање показујемо поштовање према другима из сопствене егоцентричности, преноси се и на љубавне односе, док традиционално схватање брака у коме треба живети “док нас смрт не растави” не подлеже променама. У времену у коме је све инстант, одржала се форма у којој се очекује од нас да се обавежемо неком за цео живот и у томе се налази кључни сукоб зашто се све теже улази у брак. Иако су разводи све учесталији, доживљавају се врло трауматично, не толико због нестанка љубави, што би требало да буде највећи проблем, већ више из потребе да се остане друштвено прихватљив. Нефункционални односи преживљавају јер плашећи се да признамо осећања, доводимо себе, а и друге до ситуације у којој се ствара врзино коло да најмање због емоција остајемо у некој зајединици.
Без обзира што проблематизујемо одређене мотиве уласка у брачну заједницу, екипа представе стоји иза идеје да је вера у љубав неопходна, јер су искрене и проживљене емоције оно за чим сви суштински чезнемо, признали то неком или не.
Снежана Удицки

Премијера: 2. априла 2016. године