ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА
Приједор 18.04. до 24.04. 2019. године
Свечано отварање у 19.30 часова у холу Позоришта Приједор
ПРЕДСТАВЕ У КОНКУРЕНЦИЈИ
- априла у 20.00 часова
Сатиричко казалиште „Керемпух“- „ШЕСТ ЛИКОВА ТРАЖИ АУТОРА“, Луиђи Пирандело, режија: Оливер Фрљић.
- априла у 20.00 часова
Босанско народно позориште Зеница – „РАВНА ПЛОЧА“, Драган Комадина, режија: Лајла Каикчија.
- априла у 20.00 часова
Народно позориште Републике Српске, Бања Лука – „НАШИ ДАНИ“, Жељко Стјепановић, режија: Југ Радивојевић.
- априла у 20.00 часова
Градско позориште Подгорица – „ЧУВАРИ ТВОГ ПОШТЕЊА“, Борис Лијешевић, режија: Борис Лијешевић.
- априла у 20.00 часова
Звездара театар – „ОСАМА – КАСАБА У ЊУЈОРКУ“, Владимир Кецмановић, режија: Дарко Бајић
ПРЕДСТАВЕ ВАН КОНКУРЕНЦИЈЕ:
- априла у 20.00 часова
Народно позориште у Београду и Народно позориште Сомбор – „ФРЕНКИ И ЏОНИ“, Теренс Мек Нели, режија: Теа Пухарић
ПРЕДСТАВА ЗА ПОБЈЕДНИКЕ:
- априла у 20.00 часова
Позориште Приједор – „НЕОБИЧНА ПОШИЉКА“, Лука Ђакомоци, режија: Лилијана Ивановић
ПРАТЕЋИ ПРОГРАМ:
- априла у 18.00 часова
Представљање нове књиге драма Алмира Башовића.
Водитељ разговора: Марко Мисирача.
- априла у 18.00 часова
Предсртављање Милана Шпичека и књиге „Кувани глумци“.
Водитељ разговора: Младенко Саџак.
- априла у 18.00 часова
Представљање глумице Слободе Мићаловић.
Водитељ разговора: Љиљана Чекић.
- априла у 18.00 часова
Представљање монографије о Петру Краљу, Аните Панић.
Учесници: Александар Стојковић Пикси, глумац НПРС БЛ и водитељ разговора Младенко Саџак.
- априла у 18.00 часова
Представљање глумаца Бранка Јанковића и Андрије Кузмановића.
Учесници: Бранко Јанковић, Андрија Кузмановић и водитељ разговора Љиљана Чекић.
ЧЛАНОВИ ЖИРИЈА:
Предраг Бјелошевић, књижевник, дугогодишњи директор Дјечијег позоришта Републике Српске.
Магистрирао је режију луткарства на Националној академији за филмску и театарску умјетност, у Софији, 1999. године. На позив Словенске академије књижевности и умјетности из Варне уручена му је чланска књижица редовног члана Академије, која окупља истакнуте умјетнике из реда словенских држава.
Бјелошевић је добитник разних награда и признања.
Есеји, књижевна и ликовна критика је повремено предмет занимања Бјелошевића, док су драмски текстови сценарији и драматизације успјешно извођене у позориштима за дјецу и одрасле у Босни и Херцеговини, Србији и Бугарској.
Гордана Гаџић, дипломирана глумица
Дипломирала је глуму у класи проф. Мирослава Миње Дедића на Факултету драмских уметности у Београду. За самостални дипломски рад (лејди Макбет) награђена је као најбољи студент генерације. Сурађивала је с готово свим београдским позориштима, глумила у око тридесетак филмова, неколико ТВ серија и ТВ драма. Добитница је Златне арене 1986. за улогу у филму Тајванска канаста у режији Горана Марковића.
Године 1998., заједно са супругом Ивицом Видовићем оснива Казалишну дружину Театар Ругантино, у оквиру које продуцира и глуми у десетак представа.
Живи и ради у Загребу.
Слободан Ћустић , дипломирани глумац
Босанскохерцеговачки и србијански глумац рођен 9. маја 1958 у мјесту Осиња, општина Дервента. Глумио је у многим филмовима босанскохерцеговачке и србијанске продукције, али најпознатија му је улога Бећира Кудуза у филму Кудуз.
Доскорашњи директор БДП.
ИЗВЈЕШТАЈ И ОБРАЗЛОЖЕЊЕ СЕЛЕКТОРА
- МЕЂУНАРОДНОГ ФЕСТИВАЛА ПОЗОРИШТА „ЗЛАТНА ВИЛА“ 2019.
Поштовани,
У складу са рјешењем о именовању селектора 14. међународног фестивала позоришта „Златна вила“ од 24. 12. 2018. године, којим сам преузео обавезу селекције представа које ће учествовати у такмичарском програму Фестивала, достављам Вам извјештај и образложење селекције. Почашћен повјерењем које ми је том приликом указано, прихватио сам ову дужност и на темељу важећих пропозиција и у заданом року обавио сам повјерени посао.
Имајући у виду значај покретања једног оваквог фестивала у позоришном животу Града Приједора, Републике Српске и Босне и Херцеговине, подсјетићу на непрекинуту позоришну традицију дугу више од једнога вијека на овим просторима. Позоришни живот се половином прошлог вијека институционализовао у овом граду, а крајем осамдесетих и почетком деведесетих година Позориште Приједор прешло је нови корак у својој историји, добило своје мјесто на мапи театара у региону и покренуло тадашњи Фестивал омладинских позоришта „Кочићева српска сцена“ који ће доживјети својих тринаест издања. У новом миленијуму, представе Позоришта Приједор присутне су на већини релевантних фестивала у БиХ и региону. Обнављање фестивалске атмосфере у овом граду и покретање „Златне виле“ као сусрета значајних позоришних кућа из региона представљаће, сигуран сам, нови подстрек и додатни мотив позориштарцима из Приједора и околине да стварају добар театар.
Улога селектора често је незахвална: постоје бројне, техничке и друге препреке са којима се сусрећете током предлагања и усвајања представа које би се такмичиле на одређеном фестивалу. Срећан сам што, сада када је селекција завршена, могу да вас извјестим да ће приједорска публика и стручна јавност видјети пет изузетних позоришних остварења из Београда, Загреба, Бање Луке, Зенице и Подгорице која су, у протекле двије сезоне учествовала и награђивана на најзначајнијим фестивалима у регији: Београдском интернационалном театарском фестивалу БИТЕФ, Сусретима позоришта/казалишта БиХ у Брчком, Фестивалу бх. драме у Зеници, Театар фесту „Петар Кочић“ у Бањој Луци, Фестивалу медитеранског театра Пургаторије у Тивту, Данима Зорана Радмиловића у Зајечару и многим другим.
Представе у такмичарском програму:
ШЕСТ ЛИКОВА ТРАЖИ АУТОРА
Сатиричко казалиште „Керемпух“, Загреб
Писац: Луиђи Пирандело. Редитељ: Оливер Фрљић.
Иако је и у овој представи присутна Фрљићева специфична сценска борба против десничарских политичких и религијских екстрема, занимљиво је како се такве ствари могу примјенити на једном филозофском материјалу, Пиранделовом класичном комаду из 1921. године. Код Фрљића и сјајног уиграног ансамбла „Керемпуха“, Пиранделова позоришна трупа постаје једна „бизарна“ породица која умјесто пробе Пиранделовог комада припрема својеврсни пучки сатирички игроказ са врло препознатљивим лицима савременог хрватског друштва. А Пиранделова „лица“ из наслова ће се управо позивати на „обитељске вриједности“ када буду молили глумце да одиграју њихову драму.
НАШИ ДАНИ
Народно позориште Републике Српске, Бања Лука
Писац: Жељко Стјепановић. Редитељ: Југ Радивојевић.
Полазећи од хумористичке грађе, блиске изразу „ситкома“ или савремене комедије ситуације, а позивајући се на Диса и његову више него актуелну поему „Наши дани“, аутори представе наругали су се данашњем „шљаму, разврату и пороку“ људи са ових простора. У врло препознатљивом миљеу, готово пресликаној стварности, већ потврђено изузетан ансамбл бањалучког театра доводи публику до урнебесног смијеха и потом грча на уснама, причајући нам причу о „нашим данима“ и доводећи нас пред посљедње питање – остати или отићи из земље у којој су све вриједности бесповратно уништене.
РАВНА ПЛОЧА
Босанско народно позориште, Зеница
Писац: Драган Комадина. Редитељ: Лајла Каикчија.
Праизведба новог текста Драгана Комадине отвара тему социјалне несоцијализације великог броја људи у нашем друштву који су након рата и транзиционог периода остали на маргини друштвених збивања, препуштени сами себи попут болесне биљке која се суши. Мајка и Син, попут ликова из античке трагедије, одмотавају нам клупко свог затвореног микросвијета у једној изузетно деликатној и посвећеној редитељској интерпретацији, а складна игра читавог глумачког ансамбла приповједа нам ову потресну и емотивну причу мајсторски једноставно и истинито.
ЧУВАРИ ТВОГ ПОШТЕЊА
Градско позориште, Подгорица
Ауторски пројекат Бориса Лијешевића.
Ауторска и глумачка екипа ове представе, на челу са редитељем Борисом Лијешевићем, увелико посљедњих година искусном у овој врсти приступа материјалу, доноси нам црнохуморну, веома живу и аутентичну, духовиту и катарзичну причу кроз коју прозива једну од најважнијих тековина црногорске традиције – поштење. Стих из црногорске химне, Његошеве очи које нас са сцене све вријеме опомињујуће гледају и питање о томе шта одлази данас у традицију а шта остаје у животу, шта је са тим поштењем, гдје је оно данас и на који начин савремено друштво носи тај култ предака, мотиви су на основу којих је настала ова храбра и важна представа.
ОСАМА – КАСАБА У ЊУЈОРКУ
Звездара театар, Београд
Драматизација романа Владимира Кецмановића. Редитељ: Дарко Бајић.
На темељу прозног Кецмановићевог дјела, претежно суморне приче о предратном и ратном периоду на просторима БиХ и судбинама „обичних“ људи у ковитлацу рата, драматург Коста Пешевски и редитељ Дарко Бајић сачинили су озбиљну трагикомедију са примјесама мелодраме и друштвене критике. Ратни оквир је, донекле, измјештен у други план а судбине несретника чије приче пратимо донијете су у интерпретацији групе изузетно талентованих младих глумаца чије срчане и надахнуте креације представљају највећи квалитет ове изведбе.
Захваљујем се управи Позоришта Приједор из Приједора и дирекцији 14. Међународног фестивала позоришта „Златна вила“ на указаном повјерењу и части.
С поштовањем,
Марко Мисирача
Приједор, 28. 03. 2019.