У Вили Станковић у Чортановцима завршен је у сриједу увече, VIII амбијентални позоришни фестивал Нови Тврђава театар. Публика је имала прилику да чује одлуке о награђенима и образложење жирија, који је ове године радио у саставу: Ласло Блашковић, књижевник (председник), Јована Балашевић, глумица и Ивана Ђурић Пауновић, књижевна преводитељка.
Награда за најбољу представу у цјелини припала је остварењу „Југославија, моја отаџбина“, Гледалишча Копер и Позоришта Приједор.
„Велики је ризик испричати већ много пута испричану причу, али кад се све коцкице склопе, и кад су сви актери у грађењу представе том ризику дорасли, онда публика има прилику да јој се препусти и да је сагледа у светлу које дотад на њу није пало.
Захваљујући фантастичној глуми и складу игре читавог ансамбла, надмоћној режији и уиграности која доноси додатну сигурност за игру у тренутку, публика је имала прилику да доживи нешто што се и не дешава толико често: да дише као једно с представом“ – наводи се у образложењу жирија.
Албу Иштвану додјељена је награда за режију представе „Несрећни“ у извођењу позоришта „Фигура студио“ из Георгенија у Румунији, са образложењем, између осталог, да је „редитељ вештом манипулацијом глумачке игре на сцени, оне која иде на платну, као и игре светла и сенки, показао колико смислено и целисходно може бити креативно поигравање различитим уметничким средствима“.
Два признања за најбољу женску улогу припала су глумицама из представе „Живот се са мном много поиграо“: Сањи Ристић Крајнов за тумачење Нине и Гордани Ђурђевић Димић за улогу старе Вере.
„Сања Ристић Крајнов у улози Нине ствара слику једне судбине која је увек корак испред своје „власнице“, у којој је празнина огољена до сржи, а с њом и бол који непогрешиво можемо осетити док пролазимо кроз све фазе њеног уласка у заборав“, истакао је Жири за њену улогу Нине, а за Гордану Ђурђевић Димић је Жири нагласио да „подиже игру у представи Живот се са мном много поиграо на ниво који је подразумева неспојиво: лакоћу и тегобност, суровост и нежност, борбу и предају.
Смејемо се док нам је у исто време на лицу грч. Такав ефекат може постићи само веома посвећен зналац свог посла“.
За најбољу мушку улогу награђени су Борис Шавија, који игра оца Недељка у представи „Југославија, моја отаџбина“, јер је нашао баланс у представљању унутрашњег сукоба различитих аспеката свог лика чиме је додатно истакао трагику и патос приче о Југославији, нашој дежели; те Хаџи Ненад Маричић за улогу Здравка у представи „Берачи снова“, који је „мудром и сведеном игром, саградио лик оца породице који се тешко сналази у транзицијама и променама које руше његов свет и систем вредности.
Постављен у центар круга он у себи не може да пронађе ону вертикалу за коју је мислио да је ненарушива и заувек присутна“.
Габриели Црнковић је додељена специјална награда за режију за представу „Остајем остати“ у извођењу самосталне продукције групе глумаца из Новог Сада.