Порука Ивет Хардие
поводом Свјетског дана позоришта за дјецу и младе 2018. године

„Поведите данас дијете у позориште“! Или „Доведите позориште дјетету“? Је ли то исто? Ове године имамо два писца порука поводом Свјетског дана позоришта за дјецу и младе – једног из САД-а, другог из Сирије – а они заступају два гледишта која проговарају о потпуно различитим стварностима.
„Поведите дијете у позориште“ то је крилатица под којом обиљежавамо Свјетски дан позоришта за дјецу и младе сваког 20. марта почевши од 2012. и сваке године изнова потврђујемо нашу посвећеност праву сваког дјетета на умјетничке доживљаје креиране посебно за њих. Ове године желим нагласити да је обрнути приступ још оправданији и једнако важан.
Кад размишљамо о милионима дјеце која не живе у близини позоришних зграда (а посебно позоришта која су пројектована управо за њих и према њиховим потребама), ако стварно вјерујемо да је право на умјетност темељно људски право, ми, као умјетници, морамо проширити наше схватање позоришта. Наравно, та идеја није новост у историји позоришта, но црта разграничења између формалног и неформалног позоришта ипак још увијек утиече на наше вриједносне судове и наше поимање квалитете кад је ријеч о позоришту за младу публику.
А често је најпотребнија управо она неистанчана магија која ће претворити прашњаво игралиште или зграду опшине, школску учионицу или камп за избјеглице – и то не само зато што је практичније и економичније сусрести се с дјецом у условима у којима она свакодневно живе него и зато што таква трансформација стварно ЈЕСТ магија, а то је много важније.
Позориште је увијек везано за трансфорамцију. Има јединствену способност да претвори мјесто обичне свакодневице, па чак и кризе, у мјесто гдје се машта буди и неочекиване се могућности отварају. Представља тренутак у којем дјеца имају прилику доживјети снажну друштвену промјену на дјелу. Дјеца ту могу видјети да је промјена стварно могућа. Та магија може се крити у сасвим приземним стварима. Та радост може се наћи и у просторима највеће биједе. Квалитета позоришног доживљаја који ствара такву магију није ништа мања од квалитете позоришта које нам омогућује да се у лет маште винемо у посебно дизајнираној кабини, са свим чудима технологије и дизајна надохват руке.
Наравно, никако не желимо умањити важност посебног доживљаја који стварају позоришни простори намијењени дјеци и младима. Али за дјецу која се сваки дан суочавају с недаћама живота у ратној зони, за дјецу која живе у удаљеним селима, за дјецу из сиромашних дијелова града, морају постојати и друге могућности. А таква врста трансформације може из темеља промијенити њихов доживљај свијета.
Као позориштарци посвећени иновативном дјеловању у позоришту за младу публику, морамо се упитати како претворити позориште у искуство истинске трансформације – и то свугдје гдје може наћи публику – и затим то остварити.
Стога вас позивам да заједно радимо на томе да у 2018. години поведемо дијете у позориште… и доведемо позориште дјетету.
Ивет Хардие
Предсједница ASSITEJ-a