У Позоришту Приједор у уторак 12. фебруара гостује Београдско драмско позориште са представом „Поморанџе за збогом“, аутора Биљане Поповић, у режији и адаптацији Ненада Гвозденовића.

„ПОМОРАНЏЕ ЗА ЗБОГОМ“
ПИСАЦ: Биљана Поповић
ДРАМАТИЗАЦИЈА: Андреј Шепетковски
РЕЖИЈА И АДАПТАЦИЈА: Ненад Гвозденовић
СЦЕНОГРАФ: Филип Јевтић
КОСТИМОГРАФ: Сара Милевска
КОМПОЗИТОР: Борис Буњац
РЕДИТЕЉ ВИДЕО СЕГМЕНАТА: Хаџи Александар Ђуровић
СЦЕНСКИ ГОВОР: др. Љиљана Мркић Поповић
АСИСТЕНТ КОСТИМОГРАФА: Милена Ђокић
ОРГАНИЗАТОР: Ивана Јововић
ИНСПИЦИЈЕНТ: Јована Матић
СУФЛЕР: Марија Стојић
ФОТОГРАФИЈЕ: Марија Иванишевић

Улоге:

Паоло Пепини, италијански војник: Милорад Дамјановић
Милан, свештеник: Слободан Ћустић
Јелена, Миланова жена: Даница Ристовски
Јелка, Јеленина сестричина: Ања Алач
Нена, Илијина и Јелкина ћерка: Маја Ранђић
Илија, свештеник: Милош Петровић / Иван Зарић
Вељко, комуниста: Лазар Ђукић
Вид, свештеник: Лука Миљковић / Лако Николић
Рада, Видова жена: Биљана Малетић
Наталија, официрка ОЗНЕ, Луција, партизанка, свекрва: Милица Милша
Анте, партизан, директор школе, официр ОЗНЕ, Момо, доктор, свекар: Владимир Пауновић
Болничарка: Ивана Јововић
Мала Нена: Мила Савић / Нађа Лукић
Реџа: Реџеп Кољена

ПРОДУКЦИЈА: БДП

О дјелу:

„Поморанџе за збогом“ је породична мелодрама о љубави и истрајности, посвећености и вери три жене кроз ратовима исписан 20. век – ово дело је заправо истинита сага о једној српској породици и њеној борби да се одржи заједно и настави даље у турбулентним временима. Оцртани су епском снагом истинити догађаји, који не само што показују и доказују дубину корења једног народа на овим просторима, већ и његову вековну борбу за голи опстанак. Базирана на истоименом роману и историјски тачним подацима, драма је усредсређена на три породице истих корена, порекла и друштвеног статуса. По први пут у новијој историји, прича о три српска свештеномученика страдала од три војске, њиховој прогоњеној деци, њиховим женама које су правиле страшне и неприхватљиве изборе, борби добра и зла, комунизму и атеизму, фашизму и љубави, вери и страдању, представљена је на начин приповедача, без осуде и политизације, али са јасном поруком да је Крајина била и остала место невероватних и понекад потпуно незамисливих преокрета у судбинама стварних људи и жена.

Др. Зорица Кубуровић, књижевница написала је у рецензији: „(…) И тако, пред читаоцем расте сага о српској породици и њеном животу. Пред нама ниче дивно женско ткање о ушушканости, нежних прича које се преносе с колена на колено, малих запамћених детаља, мириса астраганских бунди, облика шешира, кротких речи свештеника које воде на мучење и у смрт, туга деце без родитеља, страшни погром Срба кроз Први и Други светски рат, кроз време освајања партизанске власти после рата и преузимања те власти од стране њихове деце и деце деце до данашњих дана.И све је то на неки начин сведено на праву меру – и грех, и радост, и мучеништво, и вера. Биљана Поповић јесте преживела сваки делић ове књиге, али, оно што је најважније, сачувала је живо срце, под будним оком својих живих и мртвих сродница, мажена и пажена и, као и оне, гоњена невољом и строгим испитима животне праксе. И то је срце које воли и не посустаје у љубави(…)“.

Аутор драматизације, Андреј Шепетковски записао је: „ Роман и драма ,,Поморанџе за збогом“, прате живот три угледне српске свештеничке породице из Босанске Крајине кроз цео двадесети век. Настала по истинитим догађајима, ова прича сведочи о страдању истинољубивих, те духу, снази и неуништивој вери којом се страдања подносе, али и о погубној наивности и забораву који рађају неопрезност и смрт. Сам роман одише љубављу и праштањем свима и за све, но и отрежњује горким подсећањем на нужност послушања јеванђељског савета да, поред безезлености, будемо и ,,мудри као змије“. Посебна се почаст одаје женама, стубовима ових породица, које се херојски боре за потомство, мужеве, народ, за љубав и разумевање. Упркос безумним ратовима, братоубилачком ковитлацу, крвавим пировима над најближима које им одузимају разум и смисао постојања, упркос бомбардовањима, избеглиштву, осудама околине и мржњи, прогонима од стране идеолошких непријатеља и власти, оне увек изнова налазе снаге да воле, заштите и загрле, да се уздигну до Истине , те да хаос преобразе у хармонију“.